Stanje stambene zgrade u mnogome zavisi od ljudi koji u njoj žive. Nemarnost etažnih vlasnika i nezainteresovanost za rešavanje problema kojih zgrada ima, dovodi do njenog propadanja. Održavanje zgrade ne može da zavisi od volje pojedinca. Kako je zgrada objekat kolektivnog stanovanja, etažni vlasnici zajednički moraju da brinu o njoj.

Prema prirodi, obimu i dinamici izvođenja u radove na održavanju stambene zgrade spadaju: radovi na tekućem održavanju, radovi na investicionom održavanju, hitne intervencije. Popis ovih radova regulisan je Uredbom i Zakonom.

Prema prirodi, obimu i dinamici izvođenja u radove na održavanju stambene zgrade spadaju: radovi na tekućem održavanju, radovi na investicionom održavanju, hitne intervencije. Popis ovih radova regulisan je Uredbom i Zakonom.

Kako bi zgrada mogla da funkcioniše, neophodno je formirati Skupštinu, odnosno Savet stambene zgrade, izabrati predsednika skupštine etažnih vlasnika i druge organe ukoliko se smatra neophodnim (blagajnik, zapisničar…).

Predsednik skupštine stambene zgrade može biti svako poslovno sposobno fizičko ili pravno lice. Predsednik se bira na period od četiri godine i to saglasnošću većine članova skupštine stanara (51%). Predlog za izbor, odnosno razrešenje predsednika može podneti svaki vlasnik stana, odnosno posebnog dela zgrade.

Obaveze predsednika nisu zanemarljive, jer je on pojedinac koji predstavlja kolektiv u kojem živi. On zastupa i predstavlja zgradu u poslovima sa trećim licima, saziva sednice skupštine zgrade, izvršava odluke skupštine, podnosi izveštaj o radu i finansijskim troškovima, zaključuje ugovore u ime zgrade, prati promene vlasnika stanova, čuva pečat zgrade, obavlja sve poslove za koje ga ovlasti skupština stambene zgrade i pažnjom dobrog domaćina se brine o domu svih etažnih vlasnika.

Svaki vlasnik/korisnik stana odnosno vlasnik/korisnik posebnog dela zgrade prijavljuje kvar odnosno problem na zajedničkim delovima zgrade predsednikuu skupštine stambene zgrade. Predsednik se putem ONLINE ZAHTEVA ili na drugi odgovarajući način pisanim putem obraća preduzeću „Gradsko stanovanje“ d.o.o., a nadležna služba preduzima sve neophodne korake za rešavanje ovih problema.

Da bi zgrada sklopila Ugovor o poveravanju poslova sa privrednim društvom „Gradsko stanovanje“ d.o.o. Sremska Mitrovica, potrebno je:

1. Uverenje nadležne Gradske uprave da je formirana skupština stanara;
2. Pečat;
3. Zapisnik i odluka o poveravanju poslova;
4. Ugovor;
5. Izvod iz lista nepokretnosti za ceo objekat (ukoliko se svi etažni vlasnici nisu uknjižili ili je u međuvremenu došlo do promene etažnog vlasnika, potrebna je i fotokopija kupoprodajnog ugovora ili ostavinsko rešenje).

U skorije vreme, često se dešava da kod novoizgrađenih zgrada u listu nepokretnosti stoji ime investitora. Tada je potrebno od investitora pribaviti potvrdu u kojoj stoji ime i prezime kupca kao i kvadratura stana. Ova potvrda se izdaje na memorandumu investitora koji je overava potpisom i pečatom.

Online zahtev može da podnese samo predsednik skupštine stambene zgrade/kućnog saveta koji je predao privrednom društvu „Gradsko stanovanje“ d.o.o. uredno popunjen, potpisan i pečatiran obrazac saglasnosti za postupanje po online zahtevima. Slanje online zahteva od strane ovlašćenog lica smatra se kao podnošenje redovnog zahteva pisanim putem sa pečatom i potpisom ovlašćenog lica.

Zajednički delovi zgrade su: 1) Konkstruktivni elementi: temelji, nosivii zidovi,krovna konstrukcija, stepenište i sl.; 2) Instalacije zgrade: vodovod, hidraulika, kanalizacija, gromobrani, instalacija centralnog grejanja, antenski sistem, interfon, video nadzor i sl. ; 3) Uređaji u zgradi: lift za prevoz ljudi i tereta, hidrocevi, protivpožarni aparati, hidrant i sl.; 4) Ostali zajednički delovi zgrade: svi slojevi ravnog krova, krovni pokrivač, horizontalna i vertikalna hidroizolacija, fasada, požarno stepenište, nadstrešnica, oluci, poštanski sadučići i sl. Zajedničku nedeljivu svojinu svih vlasnika stanova i posebnih delova zgrade čine oni delovi zgrade koji toj zgradi pripadaju kao celini.

Da. Svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade obavezni su da plaćaju održavanje i na taj način obezbede sredstva za održavanje zgrade. Iz ove obaveze proističe i sama odgovornost kako pojedinaca, tako i kolektiva za posledice nastale neodržavanjem zbog nedostatka sredstava. Kao što vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade plaćaju porez na predmetnu imovinu (bez obzira da li žive u stanu ili ga izdaju u zakup ili je stan prazan), tako moraju da plaćaju i održavanje.

Mnogi vlasnici stanova smatraju da ne moraju da plaćaju održavanje ako nisu dali svoj potpis i saglasili se da zgrada potiše ugovor o poveravanju poslova na održavanju. Odluka većine je obavezujuća za sve. Odluka o poveravanju poslova donosi se saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Da. Troškovi održavanja stambene zgrade padaju na teret svih vlasnika etažne svojine bez obzira u kom delu zgrade se njhova etaža fizički nalazi. Ovu obavezu imaju i vlasnici poslovnih prostora u okviru zgrade.

Nadzor nad primenom odredaba Zakona o održavanu stambenih zgrada vrši nadležna gradska uprava. Ukoliko ona smatra da je neophodno izvršiti radove, pre svega one kojima se otklanja opasnost po život ljudi i okoline, naložiće rešenjem skupštini stanara, odnosno preduzeću kojem su povereni poslovi održavanja, da o trošku vlasnika stanova i drugih pojedinih delova zgrade izvrši sporne radove.